Deca predškolskog i školskog uzrasta su u poslednjim nedeljama suočena sa simptomima virusa koji uzrokuje malaksalost, visoku temperaturu do 40 stepeni, bolove u mišićima i osip. Stručnjaci nazivaju ovaj virus “američki virus” i on se razlikuje od drugih virusa po tome što uzrokuje karakterističan osip po telu. Deca se obično leče antipireticima, piju više tečnosti, a ako postoji bakterijska infekcija, lekar propisuje antibiotik, a simptomi obično traju 7 do 10 dana.
Važno je da se na vreme obavi laboratorijski test, posebno ako je temperatura visoka, kako bi dete dobilo odgovarajuću terapiju. Prema rečima pedijatra dr Saše Milićevića, hladno vreme pogoduje širenju virusa. Bez obzira na to što je maj, vreme je hladno, što doprinosi tome da deca oboljevaju jer provode vreme u zatvorenim prostorima.
“Virus je prisutan već neko vreme, deca imaju visoku temperaturu i javlja se osip, što roditelje dodatno plaši. Temperatura naglo raste, deca su malaksala, pa se dešava da nekome bude potrebna i infuzija”, kaže dr Milićević. Jelena M. iz Beograda kaže da je njena devetogodišnja ćerka iznenada dobila visoku temperaturu koja je za pola sata skočila sa 38 na 40 stepeni.
“Na početku sam mislila da je samo neka prehlada u pitanju, ali kada je dobila temperaturu od 40, odneli smo je kod lekara. CRP je 100, ima blagi osip po nogama i rukama, dobila je lekove i odmara se. Rekli su mi da je to virus, ali i da postoji bakterijska infekcija, pa je propisan i antibiotik i evo, traje već četvrti dan. Razgovarala sam sa roditeljima iz njenog razreda, još nekoliko dece ima isti problem”, kaže majka.
Ovaj virus ima istu kliničku sliku kao i ostali virusi, ali se odlikuje visokom temperaturom i osipom.
“Deca imaju temperaturu, malaksala su i često imaju crvenilo očiju. Gubi se apetit, a starija deca se žale na bolove u rukama i nogama. Određeni procenat dece ima i dijareju, a javlja se osip na koži. Sve to plaši roditelje jer temperatura naglo poraste, prisutan je i curenje iz nosa i kašalj. Međutim, kada se uporedi, simptomatologija se generalno ne razlikuje mnogo od dosadašnjih virusa. Ponekad podseća na alergijsku reakciju, ali nije alergija jer se javlja i temperatura”, objašnjava dr Milićević.
Kada su u pitanju virusi, antibiotici se nikada ne koriste osim ako postoji udružena bakterijska infekcija, koja može dovesti do složenije kliničke slike.
“Ne postoji poseban tretman osim u slučajevima komplikacija, jer se virus obično sam izleči. Treba davati lekove protiv povišene temperature i osigurati unos dovoljno tečnosti. Veoma je važno da dete miruje i da se suzdrži od svih aktivnosti. Ne bi trebalo ići u školu ili vrtić i treba se izolovati od braće, sestara, bake i deke jer je virus veoma zarazan. Kod odraslih osoba ili onih sa hroničnim bolestima, može predstavljati veći problem”, savetuje pedijatar.
Obično, simptomi traju od pet do 10 dana, osim ako se ne pojave komplikacije kao što su upala pluća ili ozbiljniji problemi.
“Kod dece sa normalnim imunitetom, virus će proći sam, ali ako se pojave komplikacije kao što su jak kašalj i ozbiljno loše stanje, ponekad je potrebna intravenozna terapija ili antibiotici, ali samo ako se dokaže da postoji bakterijska infekcija. Antibiotici ne deluju na viruse, stoga ne treba davati detetu antibiotike na svoju ruku ‘u slučaju svake eventualnosti'”, upozorava dr Milićević.